O AMBALAŽI: Svi procesi proizvodnje završavaju se pakovanjem

Ambalaža predstavlja sve ono u čemu je roba smeštena – kutije, flaše, konzerve, tegle, kese, omoti, tube i svi procesi proizvodnje završavaju se pakovanjem

S obzirom na činjenicu da 90% proizvoda mora biti upakovano, ambalaža ima ogromnu ulogu u svim granama industrije, a posebno u prehrambenoj. Prvenstveno, reč ambalaža potiče od francuske reči emballage što u prevodu znači pakovanje. Ambalažu čini većina stvari koja nas okružuje, od flaša, kartonskih kutija, konzervi, omota, tuba, kesa, tegli… Tačnije, ambalaža predstavlja sve ono u čemu je roba smeštena.

Pored toga što ambalaža štiti proizvod od raznih klimatoloških, mehaničko- fizičkih, hemijskih, mikrobioloških uticaja, omogućava i siguran transport osetljive robe, ali i štiti spoljašnju sredinu, prvenstveno ljude od štetnih uticaja. Bitno je istaći da je neophodno da ambalaža za pakovanje farmaceutskih i prehrambenih proizvoda bude zdravstveno ispravna, što znači da ne sme negativno uticati na zdravstvenu ispravnost upakovanih proizvoda, što je propisano Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu Republike Srbije.

Bitne funkcije ambalaže su i da zaštiti proizvod od rasipanja, da spreči prodor vlage, aromatičnih materija, mikroorganizama, svetlosti i gasova prvenstveno u prehrambene proizvode. Neophodno je da ambalaža bude otporna na niske i visoke temperature, da obezbedi proizvod od oštećenja i lomljenja, kao i da obezbedi potrebnu održivost upakovanog proizvoda.

Takođe, u današnje, potrošačko vreme, dizajn ambalaže u velikoj meri poboljšava prodaju proizvoda. Velika je verovatnoća da ćete se zbog interesantne, inovativne ambalaže odlučiti za kupovinu proizvoda koji vam u datom trenutku verovatno nije potreban. Neophodno je da ambalaža bude privlačna i da pruža sve potrebne informacije o upakovanom proizvodu: naziv, sastav, način upotrebe proizvoda, rok trajanja, cenu i ostale informacija koje interesuju kupca.

Vrste ambalaže

Postoji ambalaža koja se veoma retko koristi, a izrađena je od osetljivih materijala kao što je porcelan, keramika ili tekstilna vlakna pa je u skladu sa tim i cena proizvoda visoka. Međutim, ostale vrste ambalaže se svakodnevno koriste, a izdvajaju se:

-staklena ambalaža- flaše, tegle…

-metalna ambalaža- burad, limenke, zatvarači, cisterne…

-drvena i papirna ambalaža- kartonske kutije, drvene kutije…

-plastična ambalaža- flaše, kutije…

-folije

-kombinovana i polimerna ambalaža- polimerna je izrađena od sintetskih polimernih materijala, dok je kombinovana ona koja, osim polimernih, sadrži i druge materijale (staklo, papir, karton, metal)

Kada je reč o plastičnoj ambalaži, glavne karakteristike su da ne sme sadržati materije štetne po zdravlje ljudi i da se ne sme istopiti na temperaturi nižoj od 100˚. Nešto drugačija pravila važe za papirnu ambalažu- ne sme da ima miris, boja sa ambalaže ne bi smela da pređe na namirnice i papir ne sme sadržati živu, barijum i olovo. Od stabala jednogodišnjih i dvogodišnjh biljaka proizvodi se papirna i kartonska ambalaža.

Svedoci smo sve većeg ambalažnog otpada koji zatrpava našu planetu, pa proizvođači ambalaže sve češće teže ka samouništivim ambalažnim materijalima, tačnije biorazgradivim. Cilj je da se omogući reciklaža, da se smanji količina ambalažnog materijala koji ide na deponiju, ali i da se omogući ponovna upotreba. 

Činjenica je da će i modernizacija ambalaže obeležiti 21. vek jer se svi procesi proizvodnje završavaju pakovanjem a fokus će biti stavljen na ekološku ambalažu koja će sve manje zagađivati životnu sredinu. Takođe, pravi izazov za proizvođače će biti plasiranje sve atraktivnijeg izgleda ambalaže koja, bez sumnje, privlači veliki broj potrošača.

J. Stojiljković

Foto: Photo by Mehrshad Rajabi on Unsplash

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *