PKS: Održan forum o upravljanju plastičnim kesama – rešenje u ograničenju upotrebe?

Privredna komora Srbije, kao relevantna privredna institucija preduzima brojne aktivnosti  kako bi nakon zvanične zabrane upotrebe plastičnih kesa na teritoriji Beograda, smirila i pomogla u razjašnjenju  svojevrsne konfuzije nastale na celokupnom tržištu u krugovima svih učesnika u lancu, od proizvođača, preko dobavljača materijala, trgovinskih objekata do korisnika.

Na jučerašanjem poslovnom forumu, na inicijativu proizvođača plastičnih kesa, podržanom od strane Privredne komore Srbije i u organizaciji dva nadležna sektora PKS-a, Udruženja za hemijsku gumarsku i industriju nemetala i Centra za cirkularnu ekonomiju, aktivno su učestvovali predstavnici svih zainteresovanih strana: Ministarstva za zaštitu životne sredine i Ministarstva privrede, Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda, Agencije za zaštitu životne sredine, Laboratorije za ispitivanje ambalaže, proizvođača  plastične ambalaže i kesa, proizvođača i distributera repromaterijala i predstavnici maloprodajnih objekata, reciklera kao i predstavnici iz stručne hemijske oblasti.

Uvodnim izlaganjem Dragana Stevanovića, sekretara Udruženja za hemijsku gumarsku i industriju nemetala, otvorena je vrlo aktivna diskusija u nastavku. Stevanović je tom prilikom rekao da u predlogu Nacrta pravilnika o plastičnim kesama ne favorizuju niti jednu vrstu materijala i kaže: “Doneli smo predlog tehničkih propisa koje treba da zadovolje te kese na tržištu, a na donosiocima odluka je da odrede koje će to kese biti .“.

Forum je u nastavku vodio Siniša Mitrović, rukovodilac centra za Cirkularnu ekonomiju PKS-a, rekavši na samom početku da je to “jedinstvena i retka prilika da su se na jednom mestu okupili predstavnici svih relevantnih privrednih činilaca vezanih za problem plastičnih kesa u Srbiji i da to treba dobro iskoristiti za iznalaženje rešenja i da je PKS vrlo zainteresovana da u tome pomogne”.

PROČITAJTE JOŠ: SINIŠA MITROVIĆ, PKS: Vredno radimo na promociji ciljeva održivog razvoja; predviđena je investicija u DVE KOMPOSTANE u Srbiji

Predstavnik proizvođača, Viktor Grujić, kompanija Polipak, rekao je da su proizvođači kesa zbunjeni dešavanjima i da oni žele da ukažu na problem ali i na činjenicu da je najvažnije smanjiti potrošnju plastičnih kesa do 50 mikrona, i u nastavku dodao da “svi materijali treba da imaju ravnopravan status u potrošnji i da je rešenje u ograničenju potrošnje svih podjednako.“ Takođe je dodao a u tome se evidentno slažu svi, “da je neophodno doneti zakon na nivou cele zemlje kako ne bi dolazilo do dalje konfuzije o tome  gde su plastične kese zabranjene a gde još uvek zakonski dozvoljene za upotrebu“.

Neophodno doneti Zakon i zakonska akta o ambalažnom otpadu na nivou cele Srbije

Radmila Šerović, predstavnica Ministarstva za zaštitu životne sredine, Sektor za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, razjasnila je nedoumicu i ovom prilikom  napomenula da je i dalje neophodno postupati po važećim zakonskim aktima sve dok ne dođe do promene istih na temu upotrebe plastičnih kesa.

Na skupu je iznet je podatak da HIP-Petrohemija Pančevo, godišnje proizvede 160 000 tona polietilena i da od toga 80%  izveze a da u njihovoj praksi nigde  ne postoji zabrana već samo ograničenje u upotrebi ovog materijala.

Učešće u forumu uzeli su i distributeri “oxo aditiva” koji se dodaju u mase za izradu bioragradive plastike i stava su da sa tom vrstom kesa treba odgovorno postupati kao bi došlo do razgradnje u predviđenom roku koji je značajno kraći nego za polietilenske kese. Isto mišljenje iznela je i docent dr Senka Popović iz Laboratorije za ispitivanje ambalaže iz Novog Sada a koji je nasuprot stavu takođe prisutne profesorke Branke Pilić “da biorazgradive kese nisu biorazgradive“.

PROČITAJTE JOŠ: Šta tačno znači zabrana plastičnih kesa u Beogradu?

Kada se radi o kompostabilnim kesama, za njih je takođe, kao i za sav otpad potrebno posebno postupanje, odnosno izgradnja kompostana kojih Srbija niti bliže okruženje još nemaju, o čemu smo već pisali u Ambipak magazinu. Ovom prilikom je najavljen i pilot projekat, koje podržava Ministarstvo za zaštitu životne sredine, izgradnje prve mini kompostane, najverovatnije, u Gornjem Milanovcu.

Konačno, zaključak koji možemo izvesti nakon održanog skupa je da sa 4% učešča u ambalažnom otpadu, plastične kese nisu “neprijatelj broj 1”, ali da je prema očuvanju životne sredine neophodno postupati odgovorno na svim nivoima, da je nakon odluka o tipu kesa koje su dozvoljene u upotrebi, potrebno na adekvatan način i sistemski kontrolisati iste, da je neophodno doneti Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu na nivou cele zemlje i slediti primer EU u kojoj nije ograničena upotreba kesa do 15 mikrona a ograničenja bi trebalo da se odnose na one od 15 do 50 mikrona.

Da podsetimo, u Srbji je od 2018. godine uvedena naplata plastičnih kesa od 15 do 50 mikrona a Grad Beograd je zabranio upotrebu istih od januara 2020. godine.

Foto: PKS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *