SAGA O PLASTIČNIM KESAMA: Promašena poenta, kese ne treba da budu biorazgradive?

“Biorazgradivost nije poenta”, rekao je za Telegraf Biznis Viktor Grujić, vlasnik kompanije Polipak. Odluka o zabrani plastičnih kesa prouzrokovala je nezadovoljstvo, brojne dileme i probleme. Utisak je da trgovci i potrošači nisu dobili dovoljno vremena da se prilagode i upoznaju sa novim pravilima.

Od početka godine Beograđani su se susreli sa upotrebom novih plastičnih kesa, biorazgradivih, međutim, zbog brojnih zabuna piše se i novi pravilnik o vrsti plasitke koja će moći da se koristi u proizvodnji kesa, pa se stiče utisak da ćemo kroz ceo proces “ukidanja” istih prolaziti ponovo. U međuvremenu, Odluka o uslovima korišćenja kesa za isporuku robe na mestu prodaje roba i usluga prouzrokovala je nezadovoljstvo, dileme i probleme, a utisak je da trgovci i potrošači nisu dobili dovoljno vremena da se prilagode i upoznaju sa novim pravilima.

Viktor Grujić, vlasik kompanije Polipak, u razgovoru za Telegraf Biznis objasnio je da, prvenstveno, insistiranje na biorazgradivosti nije glavna poenta. Cilj donošenja pravilnika bi trebao da bude smanjenje potrošnje i višekratno korišćenje plastičnih kesa.

“Kese treba da budu deblje kako bi ih potrošači koristili više puta i kako bi se na taj način smanjio njihov broj, tačnije količina kesa. Nigde u Evropi niko ne zahteva da te kese budu biorazgradive. Ograničenja koja se odnose na kese od 15 do 50 mikrona odnose se na sve vrste materijala, bez obzira da li je reč o običnoj ili nekoj drugoj plastici. Evropa traži da se smanji količina kesa tako što će one biti deblje i koristiti se više puta.”

Istraživanja u Evropskoj Uniji su pokazala da papirnu kesu treba koristiti 42 puta da bi se postigao pozitivan efekat po životnu sredinu. Grujić je, takođe, istakao da bi kese trebalo biti od obične plastike kako bi mogle da se recikliraju i da će novi pravilnik omogućiti pravljenje kesa od obične plastike, biorazgradive i kompostne, ali da sve te vrste plastike moraju biti debljine preko 50 mikrona.

“Sve vrste biorazgradive plastike, na primer sa aditivima se “cepkaju”, kompostna (od skroba) nije razgradiva u prirodu, a nju je potrebno sakupljati i odneti u pogon za kompostiranje, koji mi još uvek nemamo. Potrebno je prepisati dobre prakse, a svakako je bolje reciklirati nego kompostirati”– objasnio je Grujić.

Najnovija istraživanja u Velikoj Britaniji su čak pokazala da su staklene flaše mnogo teže od plastičnih pa njihov transport dovodi do više zagađenja životne sredine, dok proizvodnja i upotreba papirnih kesa dovodi do više emisije ugljenika od plasičnih, a mnogo je teže opet ih upotrebiti. Supermarketi, na primer, prodaju pića u obloženom kartonu, pod pretpostavkom da ovakva pakovanja mogu da se recikliraju.

Trgovci podigli cenu kesa

Slično mišljenje ima i Dušan Stevanović, vlasnik kompanije Medipak i predsednik Udruženja Plastičara Srbije, koji je za Telegraf Biznis objasnio da je odluka o ukidanju kesa ishitrena, pogrešno predstavljena i da proizvođači koji su najstručniji za proizvodnju i preradu poeltilena, nisu konsultovani. Takođe, cena kesa se podigla preko noći, što je najviše pogodilo građane.

“Što je cena kesa viša, smanjuje se pomet, a to neće osetiti samo proizvođači već i građani Srbije. Činjenica je da će za njih kesa prvo biti skuplja. Cena kesa proizvođača ka trgovcima nije podizana, čak je i smanjena, a cene su podizali trgovci. Pojedini trgovci su iskoristili situaciju pa su se za kese koje u nabavci koštaju 80 para do tri dinara, maržirali za 50- 60%, a neki i 200- 300%. Nijedan trgovac nije kese poklanjao, samo ih je uračunao u cenu hleba, mleka, čokolade…”

PROČITAJTE JOŠ: Neće još biti kazni zbog plastičnih kesa

Stevanović je istakao i da je plastična kesa jedini proizvod u Srbiji na koji proizvođači plaćaju eko taksu. Kese su centralna tema, teži se smanjenju otpada, a proizvođači ne prave otpad već ga recikliraju. Takođe, komostne kese nisu najbolje rešenje jer taj materijal u sebi sadrži 50- 60 procenata klasične plastike, a 40 procenata skroba i kada se nekontrolisano bacaju u prirodi neće se nikad razgraditi jer se razgrađuju u strogo kontolisanom industrijskom postrojenju, kao što je pomenuto.

Ostaje da vidimo kakve će novine doneti pravilnik koji je u izradi, da li ćemo uspeti da isplivamo iz teme “ukidanje plastičnih kesa”, ali je činjenica da je plastika veoma funkcionalan materijal, vrhunski, sa fantastičnim osobinama, reciklabilan, ali samo ukoliko se upotrebljava na pravi način.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Image by randy7 from Pixabay

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *