Siniša Mitrović, PKS: Cirkularnom ekonomijom do NOVIH RADNIH MESTA

Da li je sada prilika da pametno investiramo i koliko cirkularna ekonomija, kroz Mapu puta, u momentu kada su lanci snabdevanja ugroženi, daje priliku za novu sratešku konkurentnost kako bi se stvorio prostor za otvaranje velikog broja radnih mesta?

Post Covid tranzicija je šansa koja se ne sme propustiti u Srbiji. Za Ambipak magazin, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, Siniša Mitrović, otkriva da je ovo istorijska prilika za sve, i državu, institucije, biznis sektor i građane za radikalan zaokret i dizajniranje budućnosti. Izazovi klimatskih promena, zdravstvenih pandemija i devastiranje prirodnih resursa  su ozbiljne pretnje za nacionalnu bezbednost, a posebno za ekonomiju i kvalitet  života građana.

– Srbija je za poslednjih 20 godina pretrpela direktnu štetu od klimatskih promena blizu 7.milijardi evra, kroz poplave, suše, uništenje poljoprivrednih kultura i degradaciju zemljišta. Sad je dobra prilika da pametno investiramo, a cirkularna ekonomija, u situaciji kada su lanci snadbevanja ugroženi, daje priliku za novu stratešku konkurentnost i samoodrživost srpske ekonomije kroz korišćenje unutrašnjih rezervi i domaćih resursa – otpada, reciklata i energije, što bi stvorilo prostor za otvaranje velikog broja radnih mesta koja su nam sada neophodna– ističe Mitrović.

Pre svega, moramo biti svesni odnosa uticaja COVID 19 i klimatskog kolapsa koji je na pomolu. Predviđanje je da će COVID 19 u najgorem scenariju koštati svet sa oko $347 milijardi (oko 0.4% planiranog svetskog BDPa za 2020). Ovaj scenario predviđa 6 meseci blokiranog poslovanja. 

– Klimatske promene koje donose povećanje temperature za 1.5 oC procenjuju se sa oko $54 triliona (60% predviđenog svetskog BDP-a u 2020). Drugim rečima, 150 puta veću štetu nam donose klimatske promene. Ovakve posledice su doslovce nepopravljive. Cirkularna ekonomija ispravlja ove posledice, samo ako je shvatimo na pravi način i ako krenemo u tranziciju odmah, bez odlaganja i zato je dobar investicioni plan države „Srbija 2020 -2025“, za ulaganja u komunalnu infrastrukturu tretmana otpadnih voda i otpada– objašnjava Mitrović za naš magazin.

pikist.com/free-photo-vqipl
Mapa puta za cirkularnu ekonomiju

U 2019 godini se  radilo na stvaranju neophodnog okvira za tranziciju sa linearnog na kružni sistem. Privredna komora Srbije ima Centar za cirkularnu ekonomiju čiji je cilj da pripremi privrednike za strateški zaokret.

U okviru Ministarstva zaštite životne sredine formirana je Grupa za kružnu i zelenu ekonomiju. Ministarstvo je izradilo Mapu puta za cirkularnu ekonomiju, a u proteklom periodu pripremljeno je više brošura pod pokroviteljstvom međunarodnih organizacija kao što su UNDP, OEBS, GIZ- kaže Mitrović.

Mapa puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji ima za cilj da poveže aktere koji svojim znanjem i kreativnošću mogu da doprinesu bržoj tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji. Fokus je, pored profita, stavljen i na zaštitu životne sredine i očuvanje resursa.

Takođe, jedan od ciljeva Mape puta je i da podstakne društvo na sistemske promene u razmišljanju, kulturi i odnosu prema resursima, ali i da motiviše industriju na kreiranje novih radnih mesta. Kao što je i zvanično navedeno u dokumentu, Mapa puta za cirkularnu ekonomiju treba da pokrene dijalog između donosioca odluka, predstavnika industrije, akademskog sektora i civilnog društva.

EU će oporavak od COVID-a gledati još više kroz zelenu prizmu, i otpor prema promenama samo povećava ukupne troškove i vremenski (a posledično i troškovno) zadužuje našu privredu.

Kako brzo delovati?

Prostor za uštede i promociju zelenih nabavki je prilično veliki. Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu Srbije u 2017. godini, prema Godišnjem izveštaju Uprave za javne nabavke, iznosio je 7,68%, dok je u 2018. godini zabeležen blagi porast (7,98%). Promovisanjem i korišćenjem zelenih javnih nabavki, javne institucije mogu da obezbede realne podsticaje za industrijski sektor, za razvoj zelenih tehnologija i proizvoda što bi u velikoj meri moglo da doprinese i rastu BDPa.

Putem inovativne, poslovne cirkularne ekonomije obogaćujemo lokalnu proizvodnju, smanjujemo zavisnost od eksternih šokova, usklađujemo poslovanje sa prirodnim kapacitetom okoline i povećavamo otpornost kompanija- u svakom smislu. Štaviše, ovaj put postaje neizbežan, EU će oporavak od Covid-a gledati još više kroz zelenu prizmu, i otpor prema promenama samo povećava ukupne troškove i vremenski (a posledično i troškovno) zadužuje našu privredu. Ako se okrenemo ka staromodnoj proizvodnji „uzmi-napravi-baci“, pa onda tretiranju otpada, ostajemo zarobljeni u 90tim godinama sve do 2040. Ako se povežemo, istražimo mogućnosti i uskladimo naše poslovanje sa CEAP-om („Circular Economy Action Plan“ Evropske Unije) dobijamo novu poziciju na tržištu- napominje Mitrović.

Takođe, Privredna komora Srbije  aktivno radi na ekonomskoj integraciji Zapadnog Balkana i jedan od stubova povezivanja jeste cirkularna ekonomija i podizanje digitalne platforme za CE. Naravno, jedan od načina da se smanji CO2 emisije je tranzicija na obnovljive izvore energije. To ipak- nije dovoljno. Mitrović ističe da nije rešenje samo u tehnologiji, već da se mora menjati i način rada.

Istraživanja pokazuju da možemo postići oko 55% smanjenja uticaja. Ostalih 45% je u vezi sa promenom načina na koji dizajniramo, proizvodimo i koristimo proizvode, tj. putem cirkularne ekonomije. Drugim rečima, ne možemo se uzdati samo u tehnologiju, već moramo da menjamo i naš način rada. Energetska efikasnost može da donese 2,5 milijardi evra  investicija Zapadnom Balkanu i smanji potrošnju energije u zgradama do 40%.

Cirkularna ekonomija predlaže i promenu politika sa oporezivanja rada na oporezivanje korišćenja sirovina, energije i vode, te produženu odgovornost proizvođača za pravljanje otpada i zagađenje okoline.

Činjenica je da će potrošači posle Covid-19 krize biti skeptični prema rizičnim kupovinama, te kupovini proizvoda koji iziskuju veće troškove, ali takođe će sve manje  podržavati  brendove i proizvode koji potencijalno kreiraju zagađenja i utiču negativno po društvo.

Ipak, Mitrović smatra da moramo probiti „zvučni zid“ i prestati da „sahranjujemo“ godišnje 100 miliona evra u divlje deponije i smetlišta, tako što recikliramo samo 5% komunalnog otpada i to radimo poslednjih 20 godina. Za te pare mogu se napraviti godišnje po 4  reciklažna centra u Srbiji.

Koristimo znanje  kompanija koje su već u cirkularnoj ekonomiji, ima ih u Srbiji, i u Beogradu i unutrašnjosti, sa tako dobrom praksom promena i štednje. Uvek je štednja resursa najbolja investicija. – zaključuje Siniša Mitrović.

J. Stojiljković
Naslovna fotografija: Siniša Mitrović/privatna arhiva

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *