Biorazgradiva ambalaža od banana zamena za plastične kese?

Biorazgradiva ambalaža mogla bi da se dobije od pseudo-stabljika banana i mogla bi biti realna alternativa plastičnim kesama i ambalaži za hranu

Istraživači sa Univerziteta u Novom Južnom Walesu  (Australija) otkrili su nov način da se otpad sa plantaža banana pretvori u održivu ambalažu koja se može reciklirati i biorazgraditi.

Vanredne profesorice Jayashree Arcot i Martina Stenzel  tražile su načine za pretvaranje poljoprivrednog otpada u koristan proizvod i njihovu pažnju privukla je banana činjenicom da se u većini slučajeva zapravo koristi samo 12% biljke banane (voće), dok se ostatak odbacuje nakon berbe.

Ono što posao s uzgojem banana čini posebno rasipnim u odnosu na druge voćarske kulture je činjenica da biljka umire nakon svake berbe“, kaže je prof. Arcot, dodavši da je to bio motiv više za dalje istraživanje ove biljke u svrhe dodatne upotrebe. Posebno ih je zainteresovala pseudostema, “lažna“ stabljika  koja je u osnovi slojevito, mesnato deblo biljke od urolanog lišća  koje se poseče nakon svake žetve i uglavnom baca po polju. Deo se koristi za tekstil, deo kao kompost, a ostatak postaje ogroman otpad.

Prof. Arcot i prof. Stenzel su se pitale  da li bi pseudo-stabljike bile vredni izvori celuloze  koja bi se mogla koristiti u ambalaži, papirnim proizvodima, tekstilu, pa čak i u medicinske svrhe.

Održiva ambalaža

Pseudostem sadrži 90% vode a čvrsti materijal se na kraju obrade smanjuje na oko 10%. Proces obrade podrazumeva seckanje na komade, sušenje na vrlo niskim temperaturama u posebnim pećima a zatim mlevenje u fini prah koji se potom hemijski tretira i konačno iz njega izoluje nano-celuloza. Nano-celuloza je materijal visoke vrednosti za čitav niz primena. Jedna od aplikacija koja je zanimala ove naučnice  bila je ambalaža, posebno ambalaža za jednokratnu upotrebu, gde toliko toga završi na deponiji.

Prilikom obrade materijal navodno ima konzistenciju sličnu papiru za pečenje. Zavisno od željene debljine, materijal se može koristiti u više različitih formata u ambalaži za hranu. 

Foto: Richard Freeman – UNSW

„Zavisno o tome kako sipamo materijal i koliko ga zgusnemo, mogli bismo napraviti tacne koje vidite (slika iznad) za meso i voće. Reč je o materijalu koji je potpuno netoksičan, biorazgradiv i može se reciklirati. “, kaže prof Arcot.

Na testovima su takođe, potvrdili da se materijal organski razgrađuje nakon što su šest meseci stavili ‘filmove’ celuloznog materijala u zemlju. Rezultati su pokazali da su listovi celuloze na dobrom putu da se raspadnu u tlu.

Dodatna ispitivanja pokazala su i da se materijal takođe može reciklirati čak tri puta bez ikakvih promena u svojstvima.

Ispitivanja s hranom takođe su navodno dokazala da proizvod ne predstavlja rizik od kontaminacije.

U teoriji, nano-celulozu možete dobiti iz svake biljke, samo što su neke biljke bolje od drugih jer imaju veći sadržaj celuloze”, rekla je prof. Stenzel.

„Ono što banane čini toliko atraktivnim pored kvaliteta sadržaja celuloze je činjenica da je jednogodišnja biljka“, dodala je prof Arcot.

Istraživači kažu da bi pseudo-stabljika banane bila realna alternativa plastičnim kesama i ambalaži za hranu, pa bi industrija banana imala smisla započeti preradu pseudo-stabljika u prah koji bi potom mogla prodati dobavljačima ambalaže.


Izvor: Univerzitet u Novom Južnom Walesu
Naslovna fotografija: Mathis Jrdl-Unsplash

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *