Budućnost plastične ambalaže je bez etikete?

Jedan od glavnih razloga koji velike kompanije orijentišu na upotrebu plastičnih flaša, kutija i činija, bez etiketa je upravo želja da se stvori ambalaža koja se lako može reciklirati

Koliko je globalnim kompanijama važno da se usklade sa novim propisima u cilju zaštite životne sredine, reciklaže plastike, kao i mišljenju kupaca, govori i plasman novih plastičnih flaša za vodu bez etiketa, francuskog brenda „Evian“ i „I Lohas“ kompanije Coca Cola –Japan, izrađenih od 100% reciklirane plastike, u prevodu flaša napravljena od drugih recikliranih flaša, objašnjavaju na sajtu italijanske kompanije SIPA.

Brendovi su poboljšani kroz čist, ali precizan dizajn koji je jasno vidljiv uprkos transparentnosti rPET ambalaže. Stil i ekologija su dva faktora za koje su se kompanije odlučile da istaknu kroz ciljanu komunikacijsku strategiju.

Uklanjanje etikete sa boca ne znači odustajanje od suštinskog elementa marketinga, već postaje prilika za proučavanje inovativnog i dizajna

Tržišni trendovi govore da se svet ambalaže, posebno ambalaže za piće, kreće ka tome da bude bez etiketa, ali to ne znači da su zaboravili jedan od osnovnih alata za marketing i komunikaciju. Da biste pratili ovaj put koji izgleda da vodi u budućnost, morate znati razloge zašto je pakovanje bez etiketa funkcionalno i efikasno. Uklanjanje etikete sa boca ne znači odustajanje od suštinskog elementa marketinga, već postaje prilika za proučavanje inovativnih i diferencirajućih dizajna, koji mogu više privući kupce. Pored toga, lansiranje ambalaže bez etikete može postati srce komunikacijske kampanje koja može učiniti brend poznatim publici koja je osetljiva na ekološka pitanja ili onima za koje je dizajn boce jednako važan kao i kvalitet boce i sadržaja.  

Bez etiketa za ekološku i zdravu plastiku

Jedan od glavnih razloga koji velike kompanije orijentišu na upotrebu plastičnih flaša, kutija i činija, bez etiketa je upravo želja da se stvori ambalaža koja se lako može reciklirati. Odsustvo etikete omogućava da se plastične kutije recikliraju 100% bez podele različitih materijala. Takođe, uzima se u obzir da uklanjanjem etiketa eliminišemo iz procesa reciklaže:

-Hlorovodoničnu kiselinu, koja hidrolizuje PET,

-Benzen, supstancu za koju se zna da je kancerogena,

-Pojedine lepkove koji se koriste za nalepnice a sadrže PVA koji, kao i PVC, proizvodi benzen.

Problem koji se rešava sa flašom bez etiketa rešava je sastav mastila. Zapravo, tražena su mastila prirodnog porekla zbog nekoliko studija o migraciji mastila kroz poroznu strukturu plastične flaše. Nekoliko kompanija i vlasnika brendova razvijaju najbolje prakse u skladu sa smernicama za reciklažu, kako bi se uskladili sa novim propisima i učinili cirkularnu ekonomiju realnijom.

U doba cirkularne ekonomije, prelazak na flaše bez etikete, verovali ili ne, postaje veoma važan element u daljem smanjenju uticaja industrije na životnu sredinu. Današnji potrošači veoma polažu na značaj materijala od kojih je napravljena ambalaža i prema izboru proizvoda koje predlažu brendovi koji teže smanjenju upotrebe plastike i istovremeno štite zdravlje ljudi. Ovo dovodi do toga da kompanije usvajaju sve ekološkija i bezbednija rešenja.

Bez etikete, ali sa marketingom

Možda mislite da je proizvodnja flaša i drugih vrsta plastičnih proizvoda bez etiketa i dalje nedostupna i da podrazumeva upotrebu specijalnih mašina, ali to nije slučaj. Oslanjajući se na stručnjake iz industrije, moguće je izuzetno jednostavno implementirati rešenje bez etiketa na mašine koje već postoje u fabrici.

Ono što čini razliku je dizajn kalupa, koji se mora uraditi veoma pažljivo kako bi se dobile boce u kojima su čitljive pravne informacije i marketinške poruke, u kojima su ispoštovane sve tehničke karakteristike neophodne za sadržaj proizvoda, transport i tržište. Kreiranje prototipa je osnovni korak za testiranje ambalaže kako sa funkcionalne, tako i sa estetske i komunikativne tačke gledišta. Kada se kalup napravi i ugradi na mašinu, lako je preći na proizvodnju inovativnih i ekoloških proizvoda od plastike, koji već sada osvajaju tržište pića.

Ovo su sve globalne aktivnosti velikih brenodva, a koliko ćemo još da čekamo da se slično desi i u Srbiji, sa lokalnim brendovima teško je predvideti. Prema zvaničnim podacima Srbija uvozi repromaterijal za potrebe recilklaže jer nedostaje preko 30 hiljada tona plastike i najlona. Kupuje se sirovina iz zemalja koje imaju sistem primarne selekcije. Podsećanja radi, Evropska regulativa do 2030. godine obavezuje proizvođače da bude od 25% do 50% recikliranih sastojaka u boci. Za svaki proizvod koji bude plasiran iz Srbije biće potrebno da sadrži određen procenat reciklirane plastike , a poznato je da za sada izvoze dva srpska brenda Knjaz Miloš i Voda Voda.


Izvor: Sipa.it

Naslovna fotografija: Pikist.com