Evropska unija zabranila izvoz plastičnog otpada – šta to, zapravo, znači?

Nova odluka Evropske komisije o zabrani izvoza plastičnog otpada, kao i stroga kontrola uvoza i izvoza, stupila je na snagu 1.januara 2021. godine, stim što se odluka ne odnosi na čist plastični otpad koji se šalje na reciklažu.

Kako bi se izvršio veći pritisak na Evropu da reciklira i bolje upravlja otpadom, koji najčešće završi na deponiji umesto na reciklaži, Evropska komisija uvela je nova pravila o uvozu i izvozu plastičnog otpada, kao i o njegovom prevozu unutar EU koja su stupila na snagu 1.januara 2021. godine.

U saopštenju Evropske komisije navodi se da se članicama EU zabranjuje izvoz plastičnog otpada van Evrope u zemlje koje nisu članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Međutim, pomenuta pravila ne odnose se na čist plastični otpad koji se šalje na reciklažu. Takođe, najavljeno je da će izvoz, kao i uvoz plastičnog otpada u EU biti strogo kontrolisani.

Novim pravilima šaljemo jasnu poruku da u Evropskoj uniji preuzimamo odgovornost za svoj otpad. Izvoz plastičnog otpada dopuštaće se samo pod vrlo strogim uslovima, dok će izvoz nerazvrstanog plastičnog otpada u zemlje koje nisu članice OECD-a biti sasvim zabranjen-rekao je Virginijus Sinkevičius, evropski komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo.

Sinkevičius je istakao da je to važan korak ka prelasku na cirkularnu ekonomiju, te da se u poslednjih deset godina povećala nekontrolisana trgovina plastičnim otpadom, na štetu zaštite životne sredine i javnog zdravlja, kao i da je ovo izuzetno važan korak u borbi protiv zagađenja.

Nova pravila imaju za cilj da zaustave izvoz problematičnog plastičnog otpada u treće zemlje koje uglavnom nemaju kapacitete ni standarde da bi njime upravljale na održiv način. Ovo je i jedna od glavnih obaveza Evropskog zelenog plana i novog Akcionog plana za cirkularnu ekonomiju.

U Kini zabranjen uvoz otpada

Narodna Republika Kina takođe je uvela nove mere po pitanju uvoza otpada, odnosno, zabranila je sav uvoz otpada iz inostranstva. Pomenuta odluka stupila je na snagu isto 1. januara 2021. godine. Kina je nekada bila najveći primalac otpada iz inostranstva na svetu, ali je počela postepeno da ukida uvoz od 2018. godine. Glavni razlozi su bili velika zabrinutost za životnu sredinu, kao i zdravlje građana.

Otpad najčešće završi na deponiji

Od pedesetih godina 20. veka do danas, prema podacima sekretarijata Ujedinjenih nacija u Ženevi, svet je proizveo oko 6,3 milijarde tona plastičnog otpada. Od toga 12% je spaljeno, manje od 10% je reciklirano, dok je više od 80% bačeno na deponije. Iako se rukovodi svojim „zelenim ciljevima”, EU i dalje reciklira manje od trećine svog plastičnog otpada. Ostatak spaljuje, odlaže na deponije ili izvozi u inostranstvo.


Foto: Pikist.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *