Prema nekim procenama, trećina sve hrane proizvedene za ljudsku potrošnju u svetu se svake godine baci. Industrija ambalaže, odnosno, aktivna ambalaža bi mogla značajno da utiče na smanjenje ovog velikog civilizacijskog problema
Prema nekim procenama oko 30 odsto proizvedene hrane na svetskom nivou nikada ne bude pojedeno a razlozi za to se razlikuju u zavisnosti od dela sveta. No, opšti je utisak što se tiče Evrope i Severne Amerike, da se, zbog nastale krize u svetu, otpad od hrane povećava. Hrana završava kao otpad na samom kraju lanca snabdevanja – usled otežanog transporta, zatim u maloprodaji i domaćinstvima.
Kako kriza troškova života raste, sve je veća zabrinutost zbog količine otpada od hrane. Prema Podacima Trussell Trust-a, njene banke hrane podelile su 2,5 miliona paketa hrane za hitne slučajeve ljudima u krizi širom Velike Britanije između 1. aprila 2020. i 31. marta 2021. godine – preko 33 odsto više nego prethodne godine. Ali uprkos ovoj otrežnjujućoj cifri, neka britanska domaćinstva nastavljaju da bacaju ogromne količine savršeno bezbedne hrane. Velika Britanija je u 2018. godini proizvela oko 9,5 miliona tona prehrambenog otpada, od čega je preko 6,4 miliona tona moglo da bude pojedeno – što je otprilike jednako preko 15 milijardi obroka, piše Packaging Europe.
Kako industrija ambalaže može da pomogne?
Ambalaža u poslednje vreme trpi prozivke kao problem za životnu sredinu i zdravlje zbog upotrebe plastike i učešća u kreiranju otpada. Međutim, pakovanje ima svoje prednosti i neophodno je kako bi proizvodi stigli ispravni i neoštećeni i zdravi do potrošača. U mnogim slučajevima, upravo pakovanje pomaže da se osigura kvalitet, zdravstvena bezbednost i dugotrajnost artikla. Inovacije u pakovanju prehrambenih proizvoda, inovativni ambalažni materijali, smart tehnologije i aktivna ambalaža, mogli bi značajno da doprinesu smanjenju otpada od hrane.
Digitalne tehnologije na ambalaži
Skeniranjem pametnih kodova na ambalaži koji se mogu uklopiti u svaki omot za povrće ili poslužavnik sa mesom, potrošači će moći da dobiju informacije u realnom vremenu na osnovu unapred definisanih parametara. Ovako bi mogli proceniti svežinu proizvoda u zavisnosti od nivoa vlage i mirisa (tzv. digitalni sniff test). Mnogo pre nego što prehrambeni proizvodi stignu do domova potrošača, pametne nalepnice sa RFID tehnologijom omogućiće maloprodajnom osoblju da dinamički obeležava proizvode na rafovima, pomažući da se smanji otpad i povećaju uštede.
Aktivno pakovanje
Postoji dosta aktivnosti u razvoju fleksibilnog pakovanja sa svojstvima koja inhibiraju mikrobiološki ili bakterijski rast. Brojni istraživački i razvojni projekti na univerzitetima ili tehničkim institutima širom sveta pokazuju obećavajuće rezultate.
Fokus je na nanotehnologiji u kombinaciji sa celulozom ili vlaknima izvedenim od najrazličitijih osnova, poput bambusa, stabljike banane, ananasa i sl. kako bi se proizveo prirodno dobijen materijal koji ne samo da inhibira mikroorganizme već je i kompostabilan, razgradiv ili čak jestiv.
Nanopack je proizveo antimikrobni film zasnovan na halojcitnim nanocevima i esencijalnim uljima bilja kao što je origano. Rezultati ovog filma su sprečavanje rasta buđi u hlebu za najmanje 3 nedelje, povećanje prodaje svežih višanja za 13 odsto i produženje roka trajanja sira za najmanje četiri dodatna dana. Mađutim, i dalje se čeka odobranje EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane) za upotrebu u proizvodima za kontakt sa hranom.
PROČITAJTE JOŠ: Pametno pakovanje – budućnost zaštite proizvoda
Na tržištu postoje i neki dobro utvrđeni inhibitori, najpoznatiji kao srebro. Međutim, srebro-nitrat koje ima antimikrobna svojstva nije pogodan za reciklažu fleksibilnih pakovanja. Kao zamena za srebro, može poslužiti grafen.Dokazano je da grafen sadrži dobra antimikrobna svojstva, a istovremeno se može reciklirati.
Problem sa otpadom od hrane u Srbiji
Organski otpad u kojem se najvećim delom nalaze ostaci od hrane, problem je i u Srbiji. Iako smo zemlja koja je tradicionalno poznata po dobroj hrani, izgleda da nismo ekonomični u ovom segmentu.
Inicijativa NALEDA, GIZA i kompanije Esotron pokrenuta tokom 2021. godine okupila je u aprilu ove godine na Kosmaju, u pivari Kabinet veliki broj ugostitelja sa ciljem promocije i edukacije o važnosti sakupljanja otpada od hrane.
“Procenjuje se da hoteli i restorani u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada, a od toga čak 99% završava na deponiji, emitujući štetne gasove koliko šest do sedam hiljada motornih vozila. Međutim, svega 13% njih predaje otpad ovlašćenim operaterima uglavnom zbog nedostatka svesti o važnosti pravilnog odlaganja i neisplativosti same procedure“, istakla je Zorica Bilić, nacionalna koordinatorka GIZ ORF MMS.
„U Srbiji se godišnje generiše oko dva miliona tona organskog otpada, što predstavlja veliko opterećenje za deponije, na kojima se zabeleži više od 300 požara, koje nanose veliku štetu životnoj sredini.” – izjavio je Slobodan Krstović, direktor za odživi razvoj u NALED-u na manifestaciji na Kosmaju.
NALED, GIZ i Esotron su tokom 2021. godine organizovali niz edukacija posvećenih rešavanju problema otpada od hrane.
Naslovna fotografija: Pexels/free foto vaisic
