Opasnost od bisfenola A, šta kaže EFSA?

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) ponovo procenila rizik od bisfenola A (BPA), predlaže znatno smanjenje dozvoljene količine unosa u organizam

Šta je bisfenol A (BPA) i gde se nalazi?

Bisfenol A (BPA) je hemikalija razvijena 1930. godine koja se koristi za proizvodnju polikarbonatne plastike, koja se može koristiti za izradu određenih materijala koji dolaze u kontakt sa hranom, kao što su dozatori, flašice za vodu ili proizvodi za proizvodnju hrane. U komercijalnoj upotrebi je od 1957. godine. BPA se takođe koristi za proizvodnju epoksidnih smola za formiranje zaštitnih premaza i obloga za limenke za hranu i piće, konzerve za hranu, i u proizvodnji termalnog papira koji se koristi za štampanje fiskalnih računa, u kacigama za motoriste… Smatra se da male količine BPA mogu da migriraju iz materijala za kontakt sa hranom u hranu i piće. Rezultati opsežne analize sprovedene u SAD tokom 2003-2004 godine, ukazali su na prisustvo ove supstance u 93% od preko 2.500 uzoraka urina.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je ponovo je radila procenu rizika od supstance bisfenol A (BPA) u hrani i predlaže da se, u poređenju sa svojom prethodnom procenom iz 2015. godine,  znatno smanji na prihvatljiv dnevni unos (TDI). Zaključci EFSA o BPA su objašnjeni u Nacrtu naučnog mišljenja, koji je otvoren za javne konsultacije do 8. februara 2022. godine. Sve zainteresovane strane su dobrodošle da daju doprinos konsultacijama.

Dr Klaudia Labre, predsedavajuća CEP panela stručnjaka kaže da je ažuriran Nacrt rezultat detaljne procene tokom nekoliko godina i da je korišćen “sistematski pristup za odabir i procenu dostupnih dokaza. “Nove naučne studije koje su se pojavile u literaturi pomogle su nam da se pozabavimo važnim nesigurnostima oko toksičnosti supstance bisfenola A“, istakla je Labre.

Foto: Ilustracija/Unsplash
Gde je zabranjena upotreba bisfenola A?

Podsećanja radi, Evropska unija i Kanada, zabranile su upotrebu BPA u flašicama za bebe, pakovanjima i čašama za hranjenje beba.
 “U Srbiji ne postoji slična zabrana, a ne zna se da li se uopšte i razmatra, osim članaka o analizama pojedinih farmaceutskih kuća.”,  kaže za Ambipak portal Gordana Vraštanović Pavićević, dipl.hem, specijalista snitarne hemije, ističući da je jako važno da se ispituje migracija BPA iz materijala i predmeta za kontakt sa hranom.

Kompanija Coca Cola Srbija na svom zvaničnom sajtu iznela je informaciju da se BPA  nalazi u sloju koji pokriva unutrašnjost njihovih aluminijumskih limenki, ali, kako kažu,  “ne i u flaširanoj vodi i plastičnim pakovanjima za bezalkoholne napitke.” Nadalje, u tekstu se navodi i sledeće: “Kada bismo imali bilo kakve nedoumice u vezi sa bezbednim korišćenjem svoje ambalaže, izbacili bismo je iz upotrebe.” 

Preporuka EFSA iz 2015. je privremeni TDI od 4 mikrograma dnevno po kilogramu telesne težine, dok je nova preporuka 0,04 nanograma dnevno po kilogramu težine

Štetni uticaji BPA na organizam

Smanjenje TDI je rezultat procene studija koje su se pojavile u literaturi od 2013.do 2018. godine, posebno onih koje ukazuju na štetne efekte BPA na imuni sistem. U studijama na životinjama primećeno je povećanje broja „T-pomoćnih“ ćelija vrste belih krvnih zrnaca koja igraju ključnu ulogu u ćelijskim imunološkim mehanizmima i koja kada se povećaju, mogu dovesti do razvoja alergijske upale pluća.

Na portalu Stetoskop.info možemo pročitati i da jedinjenje koje se često nalazi u ambalaži prehrambenih proizvoda i većine napitaka, može uzrokovati brojne tegobe a upala creva je jedna od najčešćih.

Koliko BPA je dozvoljeno unositi u organizam i šta o tome kaže EFSA?

TDI je procena količine supstance (izražene na bazi kilograma telesne težine) koja se može unositi dnevno tokom celog života, bez značajnog rizika. U svojoj proceni rizika od BPA iz 2015. EFSA je postavila privremeni TDI od 4 mikrograma dnevno po kilogramu telesne težine.

U Nacrtu ponovne procene BPA, objavljenom 15. decembra, EFSA stručni panel za materijale u kontaktu sa hranom, enzime i pomoćna sredstva za preradu, CEP, utvrdio je novi TDI od 0,04 nanograma dnevno po kilogramu telesne težine.

Poredeći novi TDI sa procenama izloženosti potrošača BPA u ishrani, EFSA zaključuje da oni sa prosečnom i visokom izloženošću BPA u svim starosnim grupama premašuju novi TDI, što ukazuje na zdravstene probleme kod ljudi.

EFSA je prethodno procenila bezbednost BPA za upotrebu u materijalima koji dolaze u kontakt sa hranom 2006. i 2015. u vreme poslednje procene EFS-a, stručnjaci su mogli da postave samo privremeni TDI zbog neizvesnosti i istakli su potrebu da se podaci dopune. Eksperti EFSA obavili su opsežan pripremni rad za ovu novu evaluaciju, uključujući i objavljivanje i testiranje protokola za procenu opasnih materija 2017. i 2019. godine.

Oni će novu naučnu procenu, koja stoji iza Nacrta mišljenja predstaviti na tehničkom sastanku za sve zainteresovane strane 24. januara 2022, dok će kako je rečeno, Nacrt biti otvoren za javnu raspravu do 8. febrauara 2022. godine.


Izvor: www.efsa.europa.eu, Wikipedia,PharmaMedica, Coca Cola Srbija, Stetoskop.info

Naslovna fotografija: Bill Oxford/Unsplash